Gilbert Kit Česterton svakako je bio jedan od najvećih pisaca svetske književnosti. Njegov spisateljski opus je tematski i žanrovski renesansno polivalentan i simbolički i društveno slojevit i višeznačan. Bio je i književni i društveni kritičar, istoričar, novinar, dramaturg, romanopisac, anglikanski apostata, katolički apologeta, teolog, kompozitor... ličnost koja je iz raznih perspektiva spisateljske eksplikacije pokušavala da dosegne suštine sveta koji ga je okruživao, ali i onoga koji mu je prethodio. Iza sebe je ostavio delo od više od osamdeset knjiga, među kojima je pet romana i nekoliko drama. Napisao je nekoliko stotina priča, komponovao desetine muzičkih dela i objavio hiljade novinskih eseja za Daily News, London Illustrated News i svoje novine G. K.’s Weekly. Ne treba zanemariti ni njegov uticaj na mnoge poznate pisce, koji čak nisu ni krili da im je Česterton uzor. Kao što je H. L. Borhes odmeravao nečije čitalačko iskustvo čitanjem i poznavanjem Čestertonovih dela, tako su mnogi, uključujući i K. S. Luisa, Dž. R. R. Tokina, T. S. Eliota, Mahatmu Gandija (Čestertonova kolumna od 18. septembra 1909, u The Illustrated London News, u kojoj se zalaže za specifično indijsko rešenje za probleme Potkontinenta, inspirisala je Gandija da napiše knjigu Hind Svaraj [Indian Home Rule, 1909]), Grejema Grina, Ronalda Noksa... u njegovom radu nalazili ideje za svoja dela. Čestertonovu dramu Magija Ingmar Bergman adaptirao je u svoj film Mađioničar (1958).