bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, njegovo svetovno ime je bilo Rastko. Ne zna se tačno godina njegovog rođenja, obično se pominje 1169. ili 1174. (nekad i 1175).Rođen je u deževačkom kraju na planini Goliji. Kao mladić pobegao je u Svetu Goru i zamonašio se, tada je dobio monaško ime Sava.
Posle nekoliko godina, njegov otac se odrekao prestola i zamonašio se. Njih dvojica su zajedno sazidali manastir Hilandar na Svetoj Gori.
Sveti Sava je izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) Srpske pravoslavne crkve i postao njen prvi arhiepiskop 1219. godine.
Po povratku iz hodočašća u Jerusalim, prolazio je kroz Bugarsku. Tu je preminuo 14. januara 1236. i bio sahranjen u bugarskoj prestonici Trnovu. Njegov sinovac, srpski kralj Vladislav, inače zet bugarskog cara Asena, je posle godinu dana preneo njegove mošti iz Trnova u manastir Mileševa.
Mošti Svetog Save su bile u Mileševi, sve dok ih Sinan-paša nije odatle uzeo i odneo u Beograd i spalio ih na brdu Vračar 27. aprila 1594. Posle oslobođenja od Turaka, srpski narod i pravoslavna Crkva su odlučili da na tom mestu podignu hram posvećen Svetom Savi, u znak sećanja i zahvalnosti za sve ono što je Sveti Sava uradio za svoj narod i Crkvu. Mesto spaljivanja, međutim, verovatno nije bilo na današnjem Vračaru, koji je tada bio daleko izvan zidina grada, već na brdu "Čupina umka" na mestu između današnje crkve Svetog Marka i sportskog kompleksa, a koje se tada zvalo Vračar.
Kao svetitelj praznuje se 27. januara, ili 14. januara po julijanskom kalendaru. Praznik Svetog Save - Savindan obeležava se kao školska slava u svim školama u Srbiji.
Po narodnom predanju, pre spaljivanja mošti, spašena je ruka Svetog Save i danas se nalazi u manastiru kod Pljevalja.