Johan Volfgang Gete (1749 - 1832) nemački je književnik, filozof i naučnik. U svojoj mladosti priključio se književnom pokretu Sturm und Drang , a svojim romanom Jadi mladog Vertera i dramom Faust predstavlja prelaz nemačke i evropske književnosti iz neo-klasicizma ka romantizmu.
Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu , a zatim na univerzitetu u Strasburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. Roman Jadi mladog Vertera izdaje 1774. godine, i on mu donosi svetsku slavu. U periodu družienja sa Fridrihom Šilerom dovršio je Godine učenja Vilhema Majstera (1796).
Bio veoma plodan dramaturg. Napisao je preko stotinu drama, od koji su najznačajnije: Gec od Berlihingena (1773) - prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, Ifigenija na Tauridi, Egmont (1788), Torkvato Taso (1789), Faust, prvi deo (1808), Faust, drugi deo (1832).
Kao dopuna radu u književnosti, Gete je dao značajan doprinos naučnom radu.Poznat je i po svojim dostignućima na polju fizike i biologije koja će posle poslužiti kao inspiracija za Darvinovu teoriju evolucije. U biologiji, dao je teoriju uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.
Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom.