Gradovi i himere je putopisna zbirka Jovana Dučića, koju čine pisma iz Švajcarske, Grčke, Francuske, Španije, Italije, Palestine i Egipta. Premda je ovaj istaknuti srpski književnik pre svega poznat po svojim pesmama, pisao je i prozu, a ovaj putopis izdvojiće se kao jedno od važnijih njegovih dela, neki kažu i najlepših dela. Druga najznačajnija Dučićeva prozna dela su Blago cara Radovana, Moji saputnici, Jutra sa Leutara i Grof Sava Vladislavić. Moji saputnici predstavljaju sabrane oglede u kojima možemo ovog pisca upoznati u ulozi kritičara, jer u ovim ogledima on iznosi sud o deset pisaca, među kojima su i naši poznati književnici Bora Stanković, Aleksa Šantić, Ivo Ćipiko, Milan Rakić.
Zbirka pisama Gradovi i himere Jovana Dučića nastajala je dugih četrdeset godina, otprilike – u Istoriji srpske književnosti Jovana Deretića pronaći ćemo da je prvo 1900. godine objavljeno Pismo iz Ženeve, a 1940. izašlo je delo Gradovi i himere konačno u celini. Završna verzija ove putopisne zbirke je koncipirana kao deset pisama iz različitih dalekih zemalja i različitih predela, koji, svaki na svoj način, impresioniraju i autora i čitaoca. Ovo delo nije putopis koji će čitaocu pružiti samo dokumentarne sadržaje, već donosi i nešto više, jer je Dučić kao putnik poseban. On će svoju pažnju usmeriti i na istoriju tih krajeva o kojima piše i koje obilazi, koncentrisaće se da prikaže njihovu raznoliku kulturu i mitsku podlogu onih mesta koji je imaju. Jovan Dučić u Gradovima i himerama spojio je književnost i istoriju, pa fasciniran predelima ovih zemalja i tragovima njihove istorijske i kulturne prošlosti, on beleži i ostavlja vredno putopisno svedočanstvo. Čitajući, čitalac će moći da se upozna sa arhitekturom, mitologijom, religijom pojedinih gradova i zemalja o kojima Jovan piše, idući toliko daleko, s kraja na kraj sveta, čas zamišljajući švajcarske Alpe, čas prelepi Pariz, večiti Rim sa svojim arhitektonskim i kulturnim znamenitostima, ili pak tonući u beskraj morskog plavetnila sa obala Jonskog mora.