Svi težimo sreći, ali kako je pronaći, zadržati, definisati? Na to pitanje, pre svega filozofsko, koje zapadnjački mislioci dočekuju s pesimizmom ili porugom, Matje Rikar nalazi budistički odgovor: zahtevan ali lekovit, optimističan i pristupačan. Prestanimo da uporno tražimo sreću van nas samih, naučimo da gledamo u sebe, prestanimo da gledamo samo sebe, prihvatimo pristup koji je istovremeno meditativan i altruističan... Kao pripadnik dveju različitih kultura, obogaćen svojim monaškim iskustvom i razgovorima s najvećim mudracima današnjice, i dobar poznavalac svetih tekstova ali i patnji ljudske duše, najpoznatiji i najpriznatiji ambasador budizma u Francuskoj nudi nam svoje strastveno razmišljanje o putu do istinske sreće i načinima na koje možemo da je dosegnemo.
„Sreća ne dolazi automatski, to nije milost koju nam nekakva blagonaklona sudbina podari, a koju nam preokret te iste sudbine može oteti. Ona zavisi od nas samih. Čovek ne postaje srećan preko noći, već strpljivim radom, iz dana u dan. Sreća se gradi, što zahteva i trud i vreme. Da bismo postali srećni, moramo umeti da promenimo sebe.“
– Luka i Frančesko Kavali-Sforca, La Science du bonheur