Koliko će još trajati raspeće Srbije?
Čitalac će mnogo naučiti iz ove knjige. O nama i o sebi. O Evropi ondašnjeg i današnjeg vremena. O ljudskoj prirodi i ljudskom zaboravu.
Pašće mu, možda, na pamet Rakićeva pesma Na Gazimestanu u kojoj se postavlja pitanje da li smo mi – današnji – „nedostojni istorije naše”.
Ili vapaj pesnika Plave grobnice Milutina Bojića, u pesmi Sejači: „I vaseljena njiva naša posta/ Za seme časti – koje suncu siže,/ Gospode, kazne zar ne beše dosta?”
Pred čitaocem je, dakle, jedinstveno svedočanstvo o Prvom svetskom ratu, pogled stranaca na tok ratnih događaja i stradanje srpskog naroda.
U strukturi knjige oblikovane su, hronološkim i tematskim principom, određene celine: početak rata, svedočanstva o austrijskim, mađarskim, nemačkim i bugarskim zločinima u Srbiji, pobede srpske vojske i njihov odjek u Evropi, epidemija tifusa, pitanje ratnih zarobljenika, rad Bolnice škotskih žena, egzodus vojske i naroda, čežnja za domovinom, Vido – ostrvo smrti, vaskrs srpske vojske i povratak u otadžbinu.
Knjiga se u celini oslanja na svedoke i učesnike, osim u slučaju nekoliko autora, koji su, takođe, inspirisani autentičnim događajima i autentičnom građom.