Život je zagonetan, odgovorio je Pesoa, ne traži i ne veruj, sve je tajna.
Lisabon, novembar 1935. Fernando Pesoa je na samrtničkoj postelji u bolnici „S. Luiš duš Fransezeš”. Tokom tri dana magnovenja, velikom portugalskom pesniku u posetu dolaze njegovi heteronimi: Alvaro de Kampuš, Alberto Kaejro, Rikardo Reiš, Bernardo Soareš, Antonio Mora… Tokom susreta sa svojim tvorcem, oni ispovedaju svoje tajne, traže konačni oproštaj i blagoslov za večnost.
„Ja sam interval između onoga što jesam i onoga što nisam, između onoga o čemu sanjam i onoga što je život od mene učinio...ˮ, reči su Bernarda Soareša, autora Knjige nespokoja. U ovoj suspenziji, Tabuki prikazuje poslednja tri dana svog omiljenog pesnika rastočenog u svoje alternativne pesničke persone, koji se ipak u potpunosti može čuti samo kroz njih. Ova delirična, delikatna situacija nije vreme za tirade i žaljenje, već za razmenu suštine. Kroz razgovore sa svojim heteronimima, pesnik konačno postiže mir.
Kratki roman Tri poslednja dana Fernanda Pesoe, Tabukijeva je počast njegovom najvoljenijem autoru, čije je knjige preveo na italijanski i priredio u sabrana dela. Sa puno nežnosti i strasti, Tabuki pripoveda o životu i smrti jednog od najvećih pisaca XX veka – Fernanda Pesoe, pisca pluralne duše.
Prevod sa italijanskog: Ana Srbinović
„Tabukijev raskošan jezik i šarm magičnog realizma ovom delu daju zračak vizionarskog sjaja.ˮ Pablišers vikli
„Potpuno otkačeno i u duhu portugalskog autora.ˮ St. Piterzburg tajms
„Elegantna trenodija koja opisuje smrt velikog portugalskog pesnika kao meditativnu seriju susreta sa njegovim heteronimima i razmišljanja o njegovim političkim i estetskim idealima.ˮ Kirkus rivjus
„Da, i konačno su prošla poslednja tri dana Fernanda Pesoe, koja sada mogu da se dese iznova i iznova, jer je u stvarnosti ovaj pesnik pronašao pisca koji ga je uzdigao u mali raj kakav je oduvek sanjao.ˮ Frankfurter algemajne cajtung