U Firenci iz doba Botičelija i Leonarda, jedan nezajažljivi papa, Siksto IV, ambiciozni kralj Aragona i Napulja i nekolicina smrtnih neprijatelja, Pacijevi, planiraju jednu od najvećih izdaja u istoriji: aprilsku zaveru protiv vlasti Medičija. Samo ubistvom Lorenca Veličanstvenog moglo se zavladati ekonomijom čitavog hrišćanskog sveta.
U Firenci XXI veka, mlada studentkinja priprema tezu o jednom slikaru mračne prošlosti. Pre nego što se nađe zatečena u policijskoj istrazi i progonjena od strane plaćenih ubica Vatikana, ona otkriva, preko jedne misteriozne slike, ko je bio pravi pokretač zavere koja je skovana pod najvećom svetom kupolom celog hrišćanstva.
Zadivljujući roman koji razotkriva zločin za koji je istoriji bilo potrebno pet stotina godina da ga razreši.
"26. aprila 1478. godine, u petu nedelju posle Uskrsa, istorija italijanske renesanse, a možda i cele Evrope, bila je na pragu velikog preokreta. Glavni oltar katedrale u Firenci je tog jutra okupio raskošno ali i uzbunjeno lokalno plemstvo, na čelu sa neporecivo najsnažnijim stubom Republike, Lorencom de Medičijem, pod nadimkom Veličanstveni. U ključnom trenutku mise, kada je sveštenik podigao putir sa svetim vinom, zaverenici su izvukli bodeže koje su dotle skrivali pod ogrtačima i zaleteli su se na porodicu poznatog mecene.
"Ove činjenice, poznate kao Zavera Pacijevih, generacijama su prožimale pamćenje stanovnika Firence, zbog svoje nasilne i nedokučive prirode. Uspomena na taj dan usadila se i u maštu naroda, uz neizbrisivi trag velikih društvenih previranja, praćenih strašnim žamorom Božjeg besa...
"Mnogi umetnici Renesanse, poput Botičelija, Verokija i Leonarda da Vinčija, trajno su zabeležili te činjenice na svojim slikama nabijenim skrivenim simboličkim značenjima. Ali niko od njih nije uspeo da se toliko približi stvarnoj prirodi onoga što se zbilo te krvave nedelje kao što je to učinio slikar Pjerpaolo Masoni."