Prvi
deo serijala Dina
Pre Matriksa, pre Ratova
zvezda, pre Enderove igre i Neuromansera,
bila je Dina –
remek-delo naučne fantastike, koje je uzdiglo žanr na nov nivo i postalo
nepresušna inspiracija za generacije stvaralaca različitih umetnosti.
Melanž, ili začin, najvrednija je i
najređa supstanca u vaseljeni. Droga čije se posledice kreću u rasponu od
produžetka životnog veka do trenutačnog putovanja međuzvezdanim prostranstvom
može se naći samo na jednoj planeti: na negostoljubivom pustinjskom svetu
Arakisu, poznatijem kao Dina.
Vojvodu Leta Atreida, vođu jedne od plemićkih porodica
intergalaktičkog carstva, nadigrao je baron Vladimir Harkonen, njegov
dugogodišnji neprijatelj, i naterao ga da preuzme upravu nad Arakisom iako zna
da ga tamo čeka smrtonosna zamka. Kad pređe na Dinu, porodica Atreida moraće da
se uhvati ukoštac s političkim, vojnim, verskim, ekološkim, tehnološkim i
emocionalnim implikacijama života na planeti na kojoj kap vode vredi čitavo
bogatstvo, dok se sile carstva glože oko kontrole nad Arakisom. Ko kontroliše
Arakis, kontroliše začin. A ko kontroliše začin, kontroliše celu vaseljenu.
„Jedinstven među svim SF romanima... Ne znam šta bi se moglo
uporediti s njim – osim Gospodara prstenova.“
– Artur Č. Klark
„Moćno, uverljivo i genijalno.“ – Robert A. Hajnlajn
„Neverovatan naučnofantastični fenomen.“ – Vašington
post
„Moguće je da je Dina još
relevantnija sad nego kad je prvi put objavljena.“ – Njujorker
„Jedan od spomenika moderne naučne fantastike.“ – Čikago
tribjun
Serijal Dina, čiji je prvi deo
roman istog imena, smešten je u daleku budućnost i bavi se kompleksnim temama:
ljudskim opstankom i evolucijom, ekologijom, ukrštanjem religije, politike i
moći. Prvih šest nastavaka, koje je napisao Frenk Herbert, pravi su trijumf imaginacije
i nezaobilazno štivo svakog ljubitelja naučne fantastike.