Uznemirujuća studija o prošlosti i pretnjama zajedničkoj evropskoj budućnosti! Sve o evropskom fašizmu, populizmu, rasizmu, o pogubnosti onog što raste! Prvo MI, a sa drugima po kratkom postupku! Kome su sada potrebni autoritarnost, nacionalizam, ksenofobija? Kako i zašto je reč fašizam postala neizostavna u našem svakodnevnom životu?
Knjiga je svestrana uporedna analiza istorijata, društvenih uslova, ideologije i prakse savremene krajnje desnice od kraja Drugog svetskog rata do danas u evropskim državama (izuzev poslesocijalističkih). Dok se u prvim državama desnica može pratiti od 1945, u potonjim je prisutna tek od 1990-te i pokazuje drugačiji razvoj. U dvadesetak sistematski raščlanjenih poglavlja analizirano je stanje krajnje desnice u glavnim zapadnoevropskim zemljama: Francuskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Španiji, Grčkoj Portugaliji, Švajcarskoj, Holandiji, Finskoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji i Irskoj. Izlaganje materijala nije eklektično nego je analitički komparativno. Istorično, odmereno i solidno je dokumentovano novom primarnom građom i istraživanjima iz engleske i nemačke literature. Pouzdano snalaženje u izboru ključnih pojmova i definisanje višeslojnog teorijskog okvira uštedeli su piscu rasipanje napora i lutanje u redukovanju složenosti i nepreglednosti istraživane problematike. Jasnim pojmovnim razlikovanjem populizma od demagogije i ksenofobije, zatim razdvajanjem ekstremne i radikalne desnice u okviru krajnje desnice izgrađen je pouzdan klasifikacijski okvir odnosno povučene su nužne granice uporedivosti krajnjih desnica u raznim zemljama. Uverljivo je objašnjen složeni spoj trenda opšteg slabljenja kritičnosti prema radikalnoj desnici nakon sloma evropskog socijalizma u različitim državnim kontekstima i jasno su prepoznati raznovrsni spletovi konkretnih uslova razvoja krajnje desnice.
Knjiga je odlična iz više razloga. Prvo, reč je o pojmovno i teorijski informisanoj studiji o važnoj društvenoj i političkoj pojavi u savremenoj Evropi. Pokrivena pojmovna i teorijska literatura je neposredno relevantna i veoma široka, a različiti relevantni pojmovi i teorijski argumenti su detaljno i smisleno obrazloženi – što govori da je reč o pažljivom akademskom piscu (naglašavam to samo zato što je to danas retkost, ne samo u malim i zapuštenim državama). Drugo, empirijska analiza je veoma detaljna – gotovo sveobuhvatna kada je reč o krajnjoj desnici u Zapadnoj Evropi – i zasnovana na širokoj sekundarnoj literaturi, naročito kada je reč o ideologiji i delovanju ovih stranaka, ali i širem istorijskom kontekstu i bitnim elementima iz biografija ključnih učesnika; dakle, čitaoci imaju priliku da se upoznaju sa ključnim elementima ovog problema u različitim zemljama Zapadne Evrope. Treće, knjiga je dobro strukturisana i napisana jasnim i razumljivim jezikom, što olakšava razumevanje složenih pojmova, pristupa, kao i konkretnih događaja i političkog delovanja ključnih učesnika.
dr Nebojša Vladisavljević