Emil Sioran, jedan od najznačajnijih filozofa i esejista XX veka, čuven je po svom duboko pesimističkom i fatalističkom poimanju sveta. Iako se uporno trudio da ostane izvan društvenih tokova, odbijajući većinu zahteva za intervjue, kao i brojne nagrade, retki su oni koji su tako duboko i analitično promišljali to isto društvo, čovekovu egzistenciju i duh tadašnjeg vremena. Zajedno sa svojom ženom živeo je u potpunoj izolaciji u Latinskoj četvrti u Parizu, zauzevši tako, u odnosu na svet, onu distancu koja je neophodna da bi se taj svet istinski sagledao. Mračan pogled skeptika na paradoks našeg postojanja može se svesti na ovu njegovu misao: Svi smo mi na dnu pakla čiji je svaki trenutak pravo čudo.
Ova knjiga predstavlja zbirku šest Sioranovih eseja: „Zli demijurg”, „Novi bogovi”, „Paleontologija”, „Susreti sa samoubistvom”, „Neoslobođeno” i „Zadavljene misli”. Tekstovi su različiti po svojoj formi i dužini, ali suštinski ujedinjeni u temama koje su tradicionalno okupirale autora – smrt, bog, dobro i zlo, ljudske slabosti, strah, apsurd i očaj postojanja. Uz izvanredan prevod Mire Vuković i pogovor Milovana Danojlića, čitaoci sada mogu da uživaju u novom, prerađenom izdanju ovog Sioranovog dela.
* * *
Teško je, nemoguće je poverovati da je dobri bog, „Otac”, mogao da bude upleten u bruku stvaranja. Sve upućuje na to da on u tome nije imao nikakvog udela, da je posredi delo nekog bezobzirnog, pokvarenog boga. Dobrota ne stvara: nedostaje joj mašta, a mašta je potrebna da bi se sklepao kakav-takav svet. Čin, ili delo, ili svet, mogu u najbolјu ruku da proiziđu iz mešavine dobra i zla. Pođemo li od našeg sveta, mnogo nam je lakše u svakom slučaju da zamislimo nekog sumnjivog, nego nekog pristojnog boga.