Poređenje tako udaljenih pravnoistorijskih izvora bilo bi metodološki sporno, da razvitak srednjovekovne ruske države i prava nije sledio iste zakonitosti koje su bile svojstvene razvitku srpske srednjovekovne države i prava i da, istovremeno, ruski državnopravni razvitak posle pada Rusa pod mongolsko-tatarsko ropstvo (1240. godine) nije „kasnio“ dva veka u odnosu na državnopravni razvitak Nemanjićke Srbije.