„Ne mora čovek biti pesnik da bi se prepustio razmišljanjima o ljubavi, ali čim o njoj počne misliti i sam pomalo postaje pesnik. Da li nas to ljubav čini poetičnim, ili samo pesnici umeju odgonetnuti njene tajne? Umesto odgovora, prisećam se nekih davno ispisanih stranica i nikada objavljenih redova, zapisanih u vreme kada se o pesnicima znalo tek onoliko koliko mogu da ponude šturi životopisi, a o ljubavi još i manje; ona se tek priželjkivala i naslućivala...
... O ljubavi se može još mnogo reći, a i govorilo se, ali objediniti sve to u okvirima jedne knjige – nemoguće je. Gledano u tim razmerama, pred nama je tek jedno slovo o ljubavi.“
(iz predgovora Dragice S. Ivanović)