„Svojim učenicima sam uvek pokušavao da objasnim da se truba svira onako kao što se govori. Jedna reč dolazi za drugom, svaka po redu. Počinješ rečenicu, stavljaš zapetu, zatim opet uzmeš vazduh, nastavljaš rečenicu, izgovaraš je do kraja i stavljaš tačku. Zatim dolazi sledeća rečenica. I što jednostavnije i jasnije govoriš, to će te bolje razumeti. A ne da izbrbljaš hiljadu reči ili nota, čime samo izobličavaš smisao i niko ne razume šta si želeo da kažeš."