Ružna žena Žusijanara u potrazi je za ljubavlju. Kao i svako ljudsko biće, doduše. Poduhvat osuđen na propast? Lepoticama to sigurno polazi za rukom. Ili možda i ne? Šta je ljubav i ko je lep, a ko ružan? Ko sme, zna i može da odgovori na ova pitanja? Nema mnogo detalja o Žusijanarinoj ružnoći, osim što se zna da je punija, i da joj zbog skupih krema koje se reklamiraju u novinama rastu dlačice po licu. Mnogo se više govori o mislima i osećanjima koje etiketa „ružne” donosi glavnoj junakinji i posledicama koje za mladu psihu, bilo muškaraca bilo žena, imaju savremeni pojmovi lepote, iskrivljeni, pomodni, neprirodni. Pisan u formi naučnog rada, roman duhovito progovara o prijatnim i neprijatnim Žusijanarinim doživljajima: o spoznaji vlastite ružnoce, defloraciji, kratkoj vezi s netalentovanim slikarom ili ljubomornim, žgoljavim Otelom… Svoje čitateljke i čitaoce Tažesova i te kako ume da nasmeje, ali nas, istovremeno, tera i na razmišljanje. I dok seksualni život ružne žene nije nimalo neuzbudljiv, i iako skoro svi muški junaci odbacuju Žusijanaru, za nas je nemoguće da ne budemo uz nju do samog kraja. Jer, kako sama autorka kaže: „Ružna žena je stanje duha kroz koje svaka od nas prolazi”.
„Kroz svoje očaravajuće likove autorka ogoljava ludosti koje su u svima nama.”
Dnevni list O Globo
„Čitalac ne može da se ne smeje naglas. Uspeh Tažesove je u tome što ume da izmami iskren i solidaran smeh, prožet razmišljanjima o borbi protiv nametnutih društvenih uzusa.”
Dnevni list O Estado de São Paulo
„Klaudija Tažes pokazuje neverovatnu sposobnost da iz srži ljudske nesreće iskopa tračak sreće.”
Sintija Moskovič, spisateljica