U ovoj knjizi, Ošo nam tumači taoističku poruku o samorealizaciji, staru tri hiljade godina, kroz priče kineskog mistika Čuang Cea, kako bismo bolje razumeli sebe.
Naziv knjige potiče iz priče o čoveku koji prelazi reku i o sudaru njegovog čamca sa praznim čamcem. Priča se razvija u učenju o emocijama, u ovom slučaju o besu, na jednostavan i razumljiv način, koji duboko utiče na čitaoca i menja svakoga ko primeni tehniku budnosti.
Prazan čamac je metafora za prazan um, za onog ko je niko. Ošo opisuje Čuang Cua kao retku pticu, jer je najteže na svetu, gotovo nemoguće, postati niko.
Ova knjiga govori o ljudskom umu, egu i meditaciji kao vratima koja vode u duboke misterije života.