Autor posebnu pažnju poklanja slepilu i slepima, koji imaju izraženu osećajnost za prostor, te tako bivaju osuđeni na obrise ovoga sveta. To je upravo mesto prelamanja gde autor pronalazi tačku oslonca za pogled unutra, koja omogućuje prodor u više sfere egzistencije.
Kada odbaci sebe, tragove detinjstva, izvore dobrog, ulice pune neba i sjajnih zvezda iznad kolevke, čovek postaje sam.