NOVI ROMAN VEROSLAVA RANČIĆA, GOVORI O SLICI NAŠEG SVETA KAKAV BI MOŽDA MOGAO DA BUDE...
U ovoj dramatično uzbudljivoj pripovesti, ispisanoj osetljivom mudrošću poput najboljih kriminalističkih trilera, odslikava se možda najmračnije vreme u vaskolikoj srpskoj istoriji, vreme u kojem više ništa nije sveto i u kojem je sve moguće, pa čak i ubistvo (institucije) patrijarha.
Rečenicama koje slikaju, slikama koje govore, znače i zrače u grotlu istorije i predela, prirode i ljudskih znakova, tajni i sudbina, sujete i strasti, moralnog posrtanja, raskola i (pre)vlasti ispisana je ova saga opreznog nepoverenja, u kojoj je, izgleda, do istine i pravde stalo još samo nekolicini hrabrih predstavnika istraživačkog novinarstva i organa reda.
Dnevna čudesa i noćni užasi, svetkovine u haosu, izneveravanje kanona, smena pustoši i melanholije, „parade ponosa" i duševna bol, pa sve to u konačnoj komparaciji sa tajnim prostorijama gde se ispituje DNK, snažne su slike koje naprosto alarmantno vrište sa stranica ovog romana. Ipak, iznad društvenog blata uzdiže se Čovek volje: neupitnoj večnosti suprotstavlja lične nade i drhtanja, moralno otrežnjenje, splet intimnih stremljenja i prepoznavanje krupnih i kardinalnih okolnosti.
Romanom Ubistvo patrijarha Veroslav Rančić dokazuje već poznatu činjenicu da je reč o stvaraocu izuzetne kreativne samosvesti, koji nam već u uvodnoj reči poručuje:
Razume se, ovo se nije dogodilo... ali to ne znači da se ne može dogoditi