Pred vama je jedno od ključnih Šopenhaurovih dela, u kojem je izneo osnovne postulate svoje filozofije, i koje ga je posle godina ignorisanja – kako stručne javnosti, tako i čitalaca – napokon proslavilo i utrlo put njegovoj velikoj popularnosti. Zanimljivo, čitava fama oko Šopenhauera započela je prvo u Engleskoj, preko uglednog prevodioca i recenzenta Džona Oksenforda, koji je u jednom časopisu napisao veoma pohvalnu kritiku Parerge i paralipomene, da bi ga nešto kasnije nazvao i „ikonoklastom nemačke filozofije“ – što je zatim privuklo pažnju i nemačke javnosti. Tek nakon toga Šopenhauer je mogao ponovo da izda svoja prethodna dela, među kojima je i Svet kao volja i predstava.
Tematski i stilski ova knjiga je uticala na mnoge filozofe, a pre svih na Paula Rea i Fridriha Ničea, čija će se kasnija dela u aforističkoj formi, baš kao i Šopenhauerova, baviti odnosom pojedinca prema samom sebi, univerzumu, državi, ženama.UParergi, prvoj knjizi, autor obrađuje teme kao što su doktrina idealnog i stvarnog, istorija filozofije, razmišljanja o životnoj mudrosti; Paralipomena, drugi deo, izdeljen je na 31 kraće poglavlje. U tim poglavljima autor se bavi logikom, dijalektikom, estetikom... Šopenhauerova neiscrpna energija, besprekoran stil, koji se ogleda u jasnom i konciznom načinu izlaganja, intelektualna superiornost, dubina posmatranja i oštrina analitičkog diskursa, dostigli su vrhunac u ovom delu, čiji se najvažniji delovi po prvi put pojavljuju na srpskom jeziku.
Prevod sa nemačkog: Slobodan Damnjanović