Savremenost i svevremenost glavne su odlike Lukijanovog dela. Govoreći o problemima siromaha u demokratskoj Atini, on govori o večitom jazu između bogatih i siromašnih, a kada utvare antičkih heroja i tirana žale za slavom i bogatstvom u podzemnom svetu, Lukijan demaskira univerzalne ljudske slabosti, i to je razlog zbog kojeg interesovanje za njegova dela nije prestalo ni u XXI veku. Ranu etapu u Lukijanovom radu predstavlja uvodni tekst ove knjige „O snoviđenju ili Život Lukijanov“ u kojem autor na duhovit način opisuje kako je pobegao iz ujakove kamenorezačke radnje i opredelio se za obrazovanje i pisanu reč.
U drugoj etapi junaci satiričnih dijaloga su antički bogovi, heroji opisani u legendama i Homerovim epovima, filozofi i tirani, tj. njihova naličja, vidljiva tek kada ih ogoli Lukijanova satirična oštrica. U dijalogu „Razgovori mrtvaca“ on se ogorčeno podsmeva junacima koji su za života bili proglašeni za bogove, tiranima čija slava i moć umire sa njima, bogatašima koji pate za blagom ostavljenim na zemlji, kao i onima koji su im se udvarali i laskali kako bi se dokopali njihovog nasledstva.
U trećoj stvaralačkoj etapi Lukijan se okreće prikazivanju ljudskih karaktera, njihovih slabosti i zabluda. Kroz likove obućara Mikila i čovekomrsca Timona, Lukijan pokazuje odlično poznavanje ljudi i njihove psihologije.
Lukijanovo delo je preživelo tolike vekove u neobično velikom obimu i to se svakako nije desilo slučajno. Njegov uticaj je veliki, pogotovo u zapadnoj renesansi, kod autora koji su presudno uticali na formiranje estetskih načela na kojima naša civilizacija i danas počiva: Erazma, Rablea, Servantesa, Šekspira, Boaloa, Voltera, a razgovori koji se nalaze pred vama svakako predstavljaju krunu tog dela.
Prevod i objašnjenja: Miloš N. Đurić