Široki trem koji se prostire duž čitavog pročelja porodične kuće Vitšenkovih u stvari je pozornica na kojoj junaci ovog romana generacijama proživljavaju svoje najintimnije drame. Priča o Vitšenkovima počinje telefonskim pozivom koji su Abi i Red primili jedne večeri 1994, kada im je sin Deni saopštio da je gej. Možda priča o ovoj porodici počinje kada se Abi zaljubila u Reda, jula 1959, tog „prelepog, svežeg, zlatno-zelenog popodneva”, na istom tom tremu. Ili je ipak sve počelo 1936, kada se Džunior, Redov otac, zaljubio u kuću koju je sagradio za drugoga.
En Tajler se i ne trudi da pripoveda otpočetka ‒ iz zamršenih niti ona ispreda porodičnu sagu o neobično bliskim članovima porodice Vitšenk, njihovom zajedništvu, razilaženjima, nadama i naporima, a pogotovo o njihovom uverenju da su posebni. Međutim, kao i sve porodice uostalom, oni otkrivaju samo jednu stranu priče kada govore o sebi.
Kalem plavog konca, knjiga koja je 2015. bila u najužem izboru za nagradu „Buker”, dokazuje da autorka i dalje uspeva da nam dočara svakodnevicu na način kao da svet vidimo prvi put, u svom njegovom sjaju i jasnoći.
„Njujork tajmsov” bestseler i jedna od najboljih knjiga 2015. po izboru kritičara „Ju-Es-Ej Tudej”, „Vašington post”, „Čikago tribjun”.
Prevod s engleskog: Milica Kecojević
Prikaz knjige na sajtu Bukmarkić.