Roman Iskusni momci govori o rimskom gulanferu i mangupu Kudravom, koga prvi put upoznajemo u crkvi, na njegovom pričešću, da bi ga već u sledećeoj sceni videli kako potkrada slepog prosjaka, kao da te dve stvari ne isključuju jedna drugu. On će učiniti sve, varaće, pljačkaće, baviće se prostitucijom, šta god je neophodno da bi preživeo. Mnogi od njegovih prijatelja usput će poginuti, i tu nema ničeg neobičnog što bi ga možda pokolebalo i nateralo da promeni život. Ubrzo će ga uhapsiti zato što je ukrao čelične ulične konstrukcije da bi kupio prsten za svoju verenicu. Kada ga budu pustili, stvari će krenuti iz početka kao da se ništa nije desilo.
Protagonisti ovog romana dobro su nam poznati: to su oni momci sa društvene margine koji su dom našli na gradskim ulicama, zanat džeparenja i sitnih krađa doveli su skoro do savršenstva, ljudi koje život nikad nije milovao. U pitanju je „andergraund društvena klasa” za koju bi neko naivno mogao da pomisli kako polako nestaje u savremenim razvijenim društvima, socijalno potlačena i neobrazovana, ali u isto vreme i oslobođena stega društvenih normi. To su ljudi koji ne mogu i ne žele da postanu deo tog i takvog društvenog sistema, njima nisu pristupačne beneficije koje taj sistem nudi, kao npr. obrazovanje ili socijalno i zdravstveno osiguranje, ali s druge strane sloboda je preduslov njihove egzistencije, i to onakva o kakvoj bi obični smrtnici mogli samo da sanjaju.
Pazolini je hteo da skrene pažnju javnosti na njihovo postojanje i probleme s kojima se suočavaju ti ljudi koji su nekako uspeli da prežive sve promene i pošasti koje su industrijalizacija i modernizacija donele sa sobom. Autorov snažni poetski izraz i jaka socijalno angažovana dimenzija dali su ovom romanu onaj magični dodir tako karakterističan za italijanske posleratne umetnike, koji će svoj vrhunac doživeti u filmskoj neorealističkoj poetici.
Prevod sa italijanskog: Gordana Subotić