Mera istorije nije samo njeno mesto u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti jednog naroda, ili čovečanstva u celosti. Njena mera zapravo je njeno mesto u večnosti, iako su pojmovi večnosti i istorije na izvestan način suprotstavljeni. U tom smislu ova knjiga je i priča o istoriji kao procesu usmerenom ka večnosti i priča o večnosti kao etalonu istorije.
Knjiga Krštenje Klio Nikole Giljena precizno nam objašnjava šta je istorija kao proces a šta kao nauka, i donosi nam odgovor na pitanje koji je najpravilniji pogled na istoriju kao proces i kao nauku. Ova knjiga izlaže razvitak istorijske nauke u svetu i kod nas Srba, od nastanka do savremenog doba, ali i razjašnjava neka sporna i škakljiva pitanja savremene istoriografije: da li različiti narodi mogu imati i različita tumačenja istorijskih događaja, ima li istorija smisla ako nema Boga i nečeg izvan ovozemaljskog života, zašto istorija kao proces uopšte postoji i koji je njen izvor i uzrok, kakve su neistine i grozote o Srbima pisali Hegel, Marks i Engels, zašto iz istorijskog ugla Arapi nemaju pravo na teritoriju Izraela a Jevreji imaju, da li Srbi imaju za šta da se izvinjavaju svojim neprijateljima iz prošlosti i da li istorija sme da bude „posipanje pepelom i izvinjavanje svojim dželatima“, šta je o vremenu i istoriji mislio i govorio patrijarh Pavle, na koji način Biblija objašnjava istoriju, da li je kraj sveta koji poznajemo kraj istorije i u kom smislu, da li su hrišćanske vrline, ljubav, vera i nada, smernice čoveku za putešestvije kroz istoriju, da li je istorija samo skup nasilja i zala ili put usavršavanja čoveka do Božanskog ideala, o hrišćanskoj ideji Božanskog pečata večnosti u istoriji... Ukoliko se posle knjige Krštenje Klio o ovim temama bude više razmišljalo, pisalo i raspravljalo, utoliko će njen učinak biti uspešniji.