Zaronio sam u knjige, stručne časopise, dnevne novine, nedeljnike, mesečnike u bibliotekama, u Narodnoj i Univerzitetskoj u Beogradu, Matice srpske u Novom Sadu i Srpske akademije nauke i umetnosti. Tragao sam za odgovorima i podacima o pojedinim temama i ličnostima po raznim arhivama, najviše u Državnom arhivu Srbije i Centralnom arhivu SANU. Držao sam se novinarskog načela da nije strašno ako novinar ne zna nešto već je strašno ako novinar ne zna ko zna. Bili su mi od izuzetne važnosti razgovori s pojedinim meritornim osobama koje su bile akteri ili savremenici nekih događaja iz prošlosti ili su imali saznanja o tim događajima. Gomilali su se fotokopije i ispisi raznih materijala o odnosima ova dva naroda, a o čemu prethodno ništa nisam znao. Pored velikog broja knjiga i časopisa kojima sam raspolagao od oca, kupovao sam nova izdanja na albanskom koja su štampana u Albaniji i na Kosovu. Kompjuter mi je bio od neizmerne pomoći da sistematizujem svu tu građu. Na nagovor književnika Filipa Davida i glavnog urednika lista Danas Grujice Spasovića, napisao sam feljton „Srpsko-albanske kulturne veze“ koji je u 19 nastavaka u tom listu objavljen 1998. godine. Uvidevši koliku pažnju je privukao feljton, proširio sam ga političkim odnosima i prvi put kao knjigu objavio 1998. pod nazivom Srbi i Albanci kroz vekove. Međutim, dogodilo se da „zdrave snage“ režima Slobodana Miloševića prevratnički upadnu u prostorije Radija B92. Ceo tiraž knjige je bio uništen. Čim su se desile demokratske promene u Srbiji, u oktobru 2000. godine, javio mi se glavni urednik Radija B92 Veran Matić s predlogom da ponovo izdamo knjigu, sa više materijala o političkim odnosima. Brzo sam pisao i ona se pojavila te 2000. godine. Kada sam je uzeo u ruke, nisam sebi mogao da oprostim što sam toliko žurio, jer su se potkrale mnoge greške koje na ekranu nisam primećivao. Od tada je proteklo šesnaest godina. S različitim intenzitetom, nastavio sam da u širokom spektru dalje proučavam srpsko-albanske odnose, bez žurbe. Težio sam demistifikaciji uvreženih istorijskih zabluda. Plodovi tog rada nalaze se unutar korica prve i druge knjige ovog novog, znatno dopunjenog izdanja Srbi i Albanci kroz vekove. U završnoj pripremi nalazi se i treća knjiga, koja je komplementarna s prvim dvema.
Petrit Imami