Pored primera koji bi se mogli nazvati konvencionalnim, u knjizi ima tekstova koje će biti mnogo teže proceniti, idući od najjednostavnije greške do reči bez smisla, od budalaštine do neizmernog buncanja.
Prepoznaćemo pomešane blage, gotovo prijatne (vidi odrednice Harmonije prirode, Boje, Promisao) opise sveta i zaista strašna rezonovanja o čoveku, iznete sa neočekivano lepim crnim humorom kao i sa nezamislivom surovošću (vidi Jevreji, Crnci, Radnici, Siromasi). Takođe ćemo, pored zabavnih budalaština, naići i na najneumesnije biografske tvrdnje, i to za veoma različite osobe (vidi Adam, Isus Hrist, Napoleon). Konačno, zabeležićemo i brojne slavne potpise, od Voltera do Renana...
U izvesnim slučajevima glupost, ona prava, velika glupost koja prevazilazi sve granice i ruši sva pravila, predstavlja tajno ali basnoslovno bogatstvo onoga što, u nedostatku drugoga, nazivamo ljudskim duhom.
Rečnik gluposti se smatra jednim od prvih istraživanja u domenu kontrakulture. Smešna koliko i ozbiljna, večna glupost, koja postoji u svakom od nas, i koja je oduševljavala još Flobera, ovim delom dobila je svoje pravo enciklopedijsko mesto.