Sam, na nepoznatom moru, Roberto de la Griv po prvi put u životu gleda u nebo i zvezde novog sveta, prepunog neobjašnjivih zamki, i hvata se u koštac sa misterijom koja zadaje velike brige evropskim silama toga doba: tajnom koja se zove Punto Fijo.
Ekova veština pripovedanja dolazi do punog izražaja na ovom putovanju kroz istoriju, filozofiju i savremena društvena zbivanja, dodiruje vanvremenska pitanja stvara emotivni naboj kakav se retko može iskusiti.
Jesam li dakle ovde da bih se zabluđivao o zabludi jedne zablude, ja koji sam samome sebi zabluda? Jesam li morao izgubiti sve i završiti na ovom čunu, zaboravljenom sred antipoda, da bih saznao da nema šta da se izgubi? No zar tom spoznajom neću dobiti sve, jer postajem jedina misleća tačka u kojoj vaseljena priznaje vlastitu zabludu?
Živeti u Antipodima, dakle, znači iznova graditi instinkt, umeti od začudnosti napraviti prirodu i od prirode začudnost, otkriti koliko je nepostojan ovaj svet, koji na jednoj polovini sledi jedne zakone, dok na drugoj neke sasvim suprotne.Treci roman jednog od najpoznatijih svetskih pisaca (nakon Imena ruze i Fukoovog klatna) kojeg odlikuje izuzetno bogatstvo jezika i osobiti knjizevni stil. U leto 1643. mladi plemic iz Pijemonta dozivljava brodolom u juznim morima, na posve pustom brodu. Ispred njega - Ostrvo do kojeg ne moze da stigne, daleko u prostoru, ali i u vremenu. U tom Moru Bezazlenosti nista nije bezazleno; i Roberto to zna od samog pocetka, jer je stigao na Antipode (gde bi ljudi trebalo da hodaju naglavacke, nogu podignutih uvis) kako bi pokusao (ne zeleci to) da razresi misteriju koja zadaje brige velikim evropskim silama tog doba: tajnu koja se zove Punto Fijo.