Papin nosorog istovremeno je klasični roman reka i vrhunska postmodernistička proza, bildungsroman i istorijska hronika, prostudirano činjenično štivo i raskošna igra mašte.
Polazeći od glacijalnih prapočetaka buduće domovine baltičkih Slovena, Norfok svog ljudskog protagonistu postavlja kao poslednji izdanak jedne kulture, religije i mitologije čije srce – potonuli grad Vineta – odavno već leži na dnu morskog ambisa. Putovanje koje počinje na obalama Baltika vodiće čitaoca na jug, kroz Evropu kojom huji jedan od bezbrojnih ratova, do Rima, gde papa Lav X povlači konce političkih igara u velike dobitke, a zatim dalje, do portugalskih kolonija u Goi, i oko Afrike, burnim morima, nazad do italijanske obale, gde će se dogoditi jedan brodolom. Iz tog brodoloma izaći će, bar u izvesnom smislu, na evropsku obalu naslovni junak knjige, polumitsko stvorenje, papski hir, model za poznati Direrov drvorez, simbol i alegorija, stožer oko koga se namotavaju groteskni i ludički tokovi priče.
...tri, dva, jedan... odbrojavanje u završnici drame na uzavreloj pozornici Vatikanske palate svojevrsni je izazov čitaocu: čega ćemo se zaista sećati kad sklopimo korice knjige i koga ćemo – i po čemu – upamtiti iz velikog bukvara Učiteljice Istorije?
Među razloge za pohvale kojima je obasipan Lorens Norfok svrstavaju se raskošan jezik njegove proze i njegov postupak „istoriografske metafikcije“, pomoću kojeg, na osnovu brižljivih i opsežnih istorijskih proučavanja, svojim stvaralaštvom popunjava lakune u dokumentovanim istorijskim saznanjima.
Dela su mu prevedena na više od trideset svetskih jezika.