Priča o odrastanju i sazrevanju fićfirića iz dobrih, bogataških kuća jednog mikrokosmosa zvanog Miraflores (najbogatija opština, ne samo u Limi, već u čitavom Peruu), koji će u svojim tridesetim — kada se novela završava — postati ono što se današnjom ironičnom urbanom terminologijom zove beautiful people, ispričana je istovremeno realistički i parodijski. Vargas Ljosa je pune dve godine (1965. i 1966) posvetio strpljivom uobličavanju ovog malog remek-dela koje se danas može posmatrati kao sinteza, kao komprimirana esencija njegovog obimnog stvaralaštva. (…) Iako tragična priča s tužnim krajem, Fićfirići se drže na skelama sazdanim od parodije, burleske, humora crtanih romana i stripova kojima se pisac poslužio da stvori povest o apokrifnom odrastanju i neuspešnom prilagođavanju jednom podjednako apokrifnom društvu lišenom autentičnog sistema vrednosti.
Bez obzira kakvu će sudbinu Fićfirići imati u celokupnom opusu Vargasa Ljose, taj koktel tema (nasilje, socijalna nepravda, maćizam, otuđenje, osuda društvenog licemerja), stila i omiljenih narativnih tehnika peruanskog nobelovca, ostaje kao sažeti vodič kroz njegovo veliko delo i pouzdana kapija za to uzbudljivo putešestvije.
Branko Anđić
Iz predgovora