Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti.
„Čudo!“
– Le Monde
„Pred nama je značajan tekst.“
– Le Point
Neponovljiv, gorljiv i čudovišno prodoran glas kakav poznajemo iz Putovanja nakraj noći ponovo se obrušava na nas u svoj svojoj silini u ovom romanu, pronađenom šezdeset godina posle Selinove smrti. Na samom početku knjige Ferdinand pripoveda kako je, teško ranjen u desnu ruku i u glavu, oktobra 1914, u Belgiji, u Polkapeleu, ležao na zemlji, prekriven krvlju, okružen leševima, umirući od gladi i žeđi. Nakon što se onesvestio, probudio se u ambulanti, s tutnjavom u glavi. Taj višenedeljni boravak u vojnoj bolnici zauzima veći deo priče i ispunjen je živopisnim junacima: velikodušnom bolničarkom Espinas, ranjenim drugarom iz bolničke sobe Kaskadom i njegovom ženom, prostitutkom Anžel, koja će sa našim pripovedačem sklopiti unosan posao.
Ova pripovest odiše verodostojnošću koja navodi na pomisao da je posredi priča o stvarnim sećanjima, ali što priča više odmiče, teže je razdvojiti stvarnost od fikcije. Prožet crnim humorom, erotskim scenama i opisima spasavanja ranjenika, ovaj roman se uvlači pod kožu, nošen vrtlogom Selinovog surovog, sirovog i eksplicitnog stila.
„Dosad nije napisan ovakav prikaz užasa Velikog rata, do te mere intenzivan da drugi poznati opisi izgledaju previše umetnički i sublimirano.“
– New Yorker
„Zapanjujući roman. Njegova neposrednost, lajtmotiv fizičkog bola, razvratni i dešperatni milje ranjenih vojnika u poljskoj bolnici iza linije fronta, odbiće vas ili privući svojim sardonskim duhom prožetim iskrama nežnosti.“
– World Literature Today
„Selinov furiozni stil je u punoj snazi, a njegov mali obim to dodatno ističe. Obožavaoci će biti oduševljeni.“
– Publishers Weekly