U ovom popularno napisanom eseju O životnoj mudrosti, pisac se bavi večitom temom- Na koji način čovek da uredi svoj život da bi bio srećan, barem koliko je to moguće u ovom svetu prepunom patnje. Ovaj problem Šopenhauer sagledava u tri vida- Šta čovek jeste, odnosno koje ga osobine odlikuju u najširem smislu, Šta ima, tj. šta poseduje od materijalnih dobara, i Šta je u očima drugih, odnosno kakvu predstavu o njemu imaju ostali. Istražujući uvrežene zablude koje imamo po pitanju ovog trojstva, on ih vidi kao najveće prepreke za ostvarenje cilja- razvoju ličnosti koja, koja u skladu sa svojim mogućnostima i sklonostima, stremi duhovnom, materijalno blagostanje joj služi da njome otkupi svoju slobodu, a mišljenju koji drugi imaju o njemu ne pridaje veliki značaj.
Za razliku od Sveta kao volje i predstave, autora u ovom delu prvenstveno zanima praktička filozofija, tj. šta čovek da čini da bi vodio ispunjen život i tako da smisao svojoj egzistenciji. Vrativši se na stara filozofska pitanja, gotovo zaboravljena u periodu dominacije velikih metafizičkih sistema, Šopenhauer najavljuje duh novog vremena, čiji je najbolji reprezent Ničeovo prevrednovanje svih vrednosti.