Opis:
I tako je srce moćnije od pepela i zemlje…
Za Reči kojima osećam Vreme…
Jer si Ljubav.
Bože, pomozi mi i danas… Kao reka sam, Gospode, kroz koju je prošao vihor s udarcima i srdžbama, s pykama i metlama. Sva je voda pokrivena mutnom penom, sve se sa dna diglo, s penom se valja ono što inače leži duboko na dnu reke. Po meni to, Gospode, juri mutna pena! I y peni celo moje dno! I, evo, ništa neću da sakrijem od ljudi, ako ko hoće da zastane i pogleda talog… A od Tebe, Bože, ništa i ne mogu skriti. I nisam skrivala.
Ti si slušao vrele ispovesti, i Ti si mi utešno govorio da zemlja nije Nebo. Što bih želela sada, to je da se dno ne vrati na dno… Možeš li mi tu pomoći, Gospode? Ali kuda i kako da sklonim ono što primih, beh, poznah, čvrsto naučih, zgreših, čega se sećam, što ne mogu zaboraviti? Talog moj sam ja, Gospode! I kad pena iskipi, talog će se opet spustiti u mene. Do smrti ga moram nositi. Kao reka je čovek: bez dna i mulja ne postoji… Gospode, učini da vihori ponekad brže minu! Utišaj vetar, prekri nebo nepomičnim oblacima, daj noć mirnu i dugu, da se odmorim, Bože moj!
Isidora Sekulić (otkano čipkom od
jevanđeljskih slova, imeđu dva crna sjaja, 1940)
Od mnoštva pojavnih oblika ljubavi, patriotizam je tek jedan. Možda je najveća njegova prednost ta što tu ljubav svako može doživeti (…) Sve dok je ona u nama, mi smo sa Bogom, zato što patriotizam, za razliku od nacionalizma i šovinizma, nije isključiv, niti je agresivan. On je nadahnuto traganje za onim najboljim u Svome, poniranje u dubinu onoga čemu iskonski pripadamo, tihi ponos zbog pripadanja Svome, koliko i gola, vrišteća emocija (…)
Patriotizam je najlepša, najplemenitija i najčistija, skoro dečja emocija, bez koje kad ostanemo nismo
više ljudska bića, već humanoidi.
Akademik Dragan Simeunović
(tihi prislov jednoj ljubavi, 2023)