Ovo je knjiga iz književne istorije. To znači da u njoj ima mnogo poluzaboravljenih imena i naslova iz prašnja[1]vih časopisa. Čitalac će se možda u nekom trenutku oseti[1]ti i zatrpan podacima, sve dok se ne zapita nad smislom ovakve arheologije. Ipak, nizanje podataka, ta osnovna mana književne istorije, ujedno je i njena skrivena vrlina: u jed[1]nom trenutku iz hrpe počinju da se uočavaju kristalizovane strukture. Sve te kamare starih članaka mogu da ocrtaju jednu slabo uočenu priču iz istorije srpske književnosti i osvetle je iz novog ugla.