Fani je jedinstvena. Zabavna, pronicljiva, talentovana. Iza maske nasmejanosti i veselosti, krije se druga Fani, ona koja u sebi nosi bol, koja je drugačija, ona koja je jednog dana ukrala šešir od leopardove kože. Upravo kompleksnost ove žene, neumorna je Pripovedačeva tema i opsesija. On, njen prijatelj još od detinjstva, prati je, štiti, ohrabruje, opravdava i pokušava da usmeri njen uvek nepredvidljiv put. Međutim, Fanino biće ostaje nedokučivo, što se on više trudi da je razume, ona mu se sve više izmiče.
I njoj samoj je teško da spozna ko je, šta voli i želi, često igra uloge, izmišlja druga ja, izmišlja sebe, kako bi preživela. Zato je šešir od leopardove kože za nju je više od modnog aksesoara, to je deo maske, kostima čijim oblikom i šarama, pokušava da se zaštiti, sakrije, nabaci novi identitet.
Fanina bolest, odnosno protivrečnost, opire se jednostavnoj narativizaciji, te se ova knjiga bavi pisanjem koliko i tugom tj. mestom gde se ukrštaju smrt i fikcija.
Priča o Fani i njenom prijatelju Pripovedaču, priča je o ljudskom impulsu da razumemo jedni druge, i o načinu na koji je nespoznatljivost ono što nekoga čini zanimljivim. Odnos nedokučivosti i želje za spoznajom ne mogu postajati jedno bez drugog, kao što pripovedač ne postoji bez priče, niti priča bez pripovedača. Fani ostaje tajanstvena do kraja, a ta misterija zapravo čini pripovedanje mogućim i neophodnim.
Napisan nakon smrti autorkine mlađe sestre, ovaj roman je ujedno i proslava tragično skraćenog prekinutog života i oproštajni pozdrav napisan u prepoznatljivom stilu An Ser.
Prevod sa francuskog: Novak Golubović