Neimenovani junak odlazi na put u Indiju sa namerom da pronađe starog prijatelja, kome se u toj zemlji izgubio svaki trag.
Bombaj, Čenaj, Goa, stanice na putu kroz Indiju viđene iz hotelskih soba, koje ipak obiluju neobičnim susretima: prorok u vozu, portugalski jezuita, gnostik iz teozofskog društva, patuljasto čudovište koje čita karmu hodočasnika, mladog fotografa „podložnosti” Kalkute...
Roman se može čitati i kao opis društvene situacije u Indiji u poređenju sa Zapadom, kao svojevrsna detektivska priča, ali nam pre svega nudi ono što je napisano između redova, a to je potraga za samim sobom. . Pitanje ko smo mi zapravo, kako vidimo sebe i kako nas drugi vide i doživljavaju, za glavnog junaka ostaje nerešeno do poslednje stranice. Čitaocu je ostavljeno da otkrije pravi identitet junaka i nestalog prijatelja, a istovremeno, kroz putovanja između stvarnosti i fikcije, između doživljenog i sanjanog, između sreće i tuge pri susretu sa ljudima, upoznaje i sebe.
Indijski nokturno je 1987. dobio prestižnu Prix Médicis étranger, francusku nagradu za najbolji roman napisan te godine na stranom jeziku.