„Živeo sam da napišem ovu Knjigu, od dana kad sam shvatio da bi me i Predrag Medenica ubio, kao kera, što sam se bunio protiv njegovog života. Zapravo, ja nisam pomišljao da Juna 1968. odbacujemo Tarin Lug, ali on jeste, uvek bar isped nas, mankurta.
Novo Doba, naime, ja bejah razumeo kako su mi ga otac i on napričali, ne znajući za Pasje Groblje ni Brozovu bruku. Za razliku od njih nisam slutio – kamoli znao – da Pravde nema, i da je sve Pravo neprijatelj Medeničinih nadanja, razlog za njegove zločine.
Kao will o' the whisp Budućnost, kojom su me mamili, stalno se udaljavala a Predrag Medenica – posebno – rastao je u meni sve veći, kao ehinokokus.“