Hrčak oseća da postoji tiha i smirena sreća je slikovnica koja spada u tzv. terapeutske priče. Ona nas uči tome šta je aktivna sreća nasuprot mirnoj sreći, odnosno kako naučiti decu da se umire, predahnu i sreću osete kao mir i spokoj u sebi. Deci je ponekad potrebna pomoć odraslih kako bi im bilo lakše da u pojedinim situacijama otpuste uticaj svih podsticaja koji dolaze od spolja na njihovo telo i um.
Sreća je jedna od nekoliko osnovnih emocija. Ona podrazumeva prijatno emocionalno stanje koje se često veže uz osećaj slobode, zadovoljstva, sigurnosti i unutrašnjeg mira.
Nemirna i glasna sreća. U današnjem svetu deca su preplavljena podsticajima iz okruženja koji utiču na njihovo spoljašnje izražavanje. Ponekad im nedostaje fokus na unutrašnji svet, na to da zastanu i osete svoje telo ili da mogu da razlikuju svoja različita stanja ili emocije koje osećaju.
Kada je srećan, mali hrčak najčešće skače, smeje se, trči, baca jastuke u vazduh. On pre svega voli da glasno izražava svoje osećanje sreće. Njegovim roditeljima je bilo lepo to da vide i bili su srećni zbog njega, ali su odlučili da ga upoznaju sa jednom drugačijom srećom, onom koja je tiha i smirena. Hrčak u početku nije razumeo o čemu mama govori, pa ga je zamolila da legne, zatvori oči i duboko diše. Potom su zajedno osluškivali kako njegovo telo radi: osećali su otkucaje njegovog srca, spuštanje i podizanje stomaka. Hrčku je to baš prijalo, pa mu je bilo drago što je upoznao tihu i smirenu sreću – nežnu sreću.