U vreme kada je izvorno objavljena 1990. godine, moja Enciklopedija naučne fantastike bila je četvrta knjiga te vrste na svetu. Od ostale tri izdvajala se ponajpre po tome što je izišla u zemlji u kojoj se to nije očekivalo – zemlji koja je poslovično oskudevala u enciklopedijskim izdanjima. Pre dve decenije, ova knjiga predstavljala je prerani luksuz. Prirodno bi bilo da se pojavila na kraju niza, pošto su prethodno svetlost dana ugledale enciklopedije koje nesumnjivo imaju prvenstvo, a pre svega nacionalna.
Ovde se, međutim, prirodni tok retko uvažavao, a ja nisam mogao da čekam da se moji sunarodnici nakane da upriliče sve važnije enciklopedije, pa da tek onda priložim svoju.
Enciklopediju sam mogao da napišem – to sada, kada su mi šezdeset dve godine, jasno razabirem – samo u jednom razdoblju života, dok su mi godine počinjale brojkom tri. Bio sam tada dovoljno nerazuman, prostodušan i ohol da se upustim u jedan posao koga se niko priseban ne bi sâm latio. Ovakve knjige stvaraju veliki timovi stručnjaka, nikako pojedinci, ma koliko bili trudoljubivi, požrtvovani i uporni.
U minulih dvadeset godina otkako je Enciklopedija objavljena povremeno mi je predlagano da je ažuriram. Odbijao sam to iz najmanje četiri razloga.
Prvo, nisam imao ambiciju da se doživotno bavim dograđivanjem jednog zdanja koje se nikako ne može podići do kraja. Jednom napisana enciklopedija i više je nego dovoljna za jedan ljudski život.
Drugo, posle petnaestogodišnjeg pomnog bavljenja naučnom fantastikom, od 1975. do 1990, potpuno sam se rastao od nje i posvetio pisanju proze u kojoj od SF žanra nije bilo ni pomena. Ovo je bilo belodano onim retkima koji su pročitali bar jedno od mojih osamnaest beletrističkih dela. Znatno je, nažalost, više drugih koji iz raznih opravdanih razloga nijednu moju knjigu nisu stigli da pročitaju, ali ipak su uvereni da pišem naučnu fantastiku samo zato što im je prva primisao na pomen mog imena ovaj žanr.
(U ovom pogledu prednjače sastavljači pitanja na televizijskim kvizovima. Ako vas ikada na nekom kvizu upitaju ko je naš najveći pisac naučne fantastike, bez oklevanja odgovorite „Zoran Živković“ zato što je to tačan odgovor koji se očekuje, iako je sasvim pogrešan...)
Treće, ažuriranje ne bi imalo smisla i iz jednog temeljnog razloga. Po mom uverenju, naučna fantastika prestala je da postoji s okončanjem dvadesetog veka. Izlaziće još, naravno, dela koja će nositi žanrovski amblem SF, ali to će biti samo podvala izdavačke industrije. Sasvim sažeto rečeno, na početku trećeg milenijuma nema više potrebe da čitamo naučnu fantastiku. Osvrnite se oko sebe i lako ćete uočiti da živimo u njoj.
Četvrto, prestala je potreba za ovom vrstom izdanja. Svaka enciklopedija u obliku knjige zastarela je već onog časa kada se pojavila, odnosno još onda kada je rukopis predat u štampu. Uzmak od ove kobi nađen je s pojavom interneta koji omogućava ažuriranja u stvarnom vremenu.
Internet, međutim, nije potpuno obesnažio papirne enciklopedije. Iako nije ažurirana, moja knjiga pouzdan je vodič kroz naučnu fantastiku u razdoblju koje obuhvata – od najranijih početaka do bezmalo kraja pretposlednje decenije dvadesetog veka. A to je više od devedeset odsto istorije SF žanra. Dvadeset nedostajućih godina najmanje su vredne pomena u toj istoriji.
U tom pogledu ponovno objavljivanje ovog dela čini mi se opravdano, tim pre što za njim vlada stalna potražnja još otkako je prvo izdanje rasprodato pre mnogo godina. Smerno se nadam da odvažni izdavač novog izdanja Enciklopedije naučne fantastike neće zažaliti što se upustio u ovaj poduhvat.
Zoran Živković