Posle dve godine putovanja po Istoku, Flober se vraća u Kroase, na obali Sene, zatvara se u kuću i od 1851. do 1856. piše svoj prvi roman Madam Bovari. Ema Bovari najupečatljiviji je ženski lik u svetskoj književnosti, i s njom može da se meri samo Ana Karenjina, koju je Tolstoj stvorio nakon što je pročitao Floberov roman. Emina tragedija leži u raskoraku iluzije i stvarnosti, ponoru koji se pruža između želja i njihovog ispunjenja, a ona kao lik pokazuje prve znake otuđenja od života, što će postati sindrom tek u industrijalizovanim društvima XX veka. Ema je simbol nemoćne čežnje ka visinama, neostvarivih ambicija, težnje da se pobegne od svakodnevice. Ona predstavlja onaj sanjarski deo čovečanstva, koji se često lomi pod teretom svojih očekivanja. Flober je u svom prvom remek-delu sproveo svoju zamisao o savršenom stilu, pa je Madam Bovari ubrzo postala jedna od najuticajnijih knjiga u svetskoj literaturi.
***
Novela
Prostodušno srce poslednje je remek delo Gistava Floberа (1821-1880). Objavljena 1877. g, ona prati sudbinu jedne žene iz naroda, i, prema nekim izvorima, inspirisana je ličnošću Floberove dadilje. Јunakinja ove dirljive priče zove se Felisite, kao i sluškinja Eme Bovari, i to nije jedina dodirna tačka s velikim Floberovim romanom. Radnja se takođe odvija u Normandiji, gde je pisac proveo čitav svoj život, pа је Prostodušno srce neka vrsta epiloga romanu
Madam Bovari, а istovremeno savršen primer Floberovog neprevaziđenog stila.
„U dane velike žege nisu izlazili iz sobе. Bleštava svetlost spolja utiskivala je svetle pruge između prečki žaluzina. Ni šuma u selu. Dole, na pločniku nikog.
Ova rasuta tišina pojačavala je mir stvari. U daljini , čekići šupera zaptivali su rupe podvodnim bokovima lađa, а težak povetarac smora donosio je miris katrana. . . “