Umetnička aura se više ne nalazi u svetu koji izviruje iza dela, niti u samoj formi, već ispred dela, u privremenoj kolektivnoj formi koja se stvara njegovim izlaganjem.
Umetničko pitanje danas nije: „Šta novo možemo da napravimo?“ već: „Kako da učinimo da nešto novo funkcioniše s onim što već imamo?“. Drugim rečima: kako možemo da proizvedemo jedinstvenost i značenje iz ove haotične mase objekata, imena i referenci koje konstituišu naš svakodnevni život? Savremeni umetnici više programiraju oblike nego što ih komponuju: radije nego da preoblikuju sirovi element (prazno platno, glinu i dr.), oni remiksuju postojeće forme i iskorišćavaju podatke.
Ono što je stvarno mora se ubaciti u fiktivne narative; umetnički rad koji ubacuje društvene činjenice u fikciju koherentnog sveta mora zauzvrat generisati moguće primene ovog sveta – mentalnu logistiku koja daje prednost promeni.
Cena je iskazana sa PDV-om.