Panekov junak ume s užitkom i sarkazmom da kritikuje poredak savremenog sveta, položaj nauke, mentalitet češkog naroda, ksenofobiju i rasizam. On je odavno emigrirao iz Češke i ne zna više gde pripada. Srednja Evropa uopšte ne postoji, izjasniće se sporedna junakinja u romanu, koja nema postkomunističke traume.
U vremenu globalizacije i opštih migracija, pojmovi kao što su dom, nacija i rasa, Panekovom junaku deluju kao ostaci prošlosti koji više nemaju smisla. Uprkos tome, ili možda baš zbog toga, nedostaje mu ukorenjenost. Intenzivno će to osetiti došavši u indijski Bangalore, na naučnu konferenciju. Kulturni šok pojačaće usađene fobije i naglasiti predrasude koje neguju čak i najobrazovaniji ljudi.
Kroz ljubavni susret sa Indijkom, uzajamne ispovesti o životnim iskustvima boravka na Islandu, u Americi i Australiji, zaokružiće se priča, sirovim hrabalovskim stilom ispisana, o tome kako moderni nomad, otišavši daleko od svega što mu je poznato, susreće samoga sebe.