Junaci i pesnici su slavni; mislioci su veliki; sveci su samo sveci. Možda je suma napora tamo gde nema atributa. (Isidora Sekulić)
Isidora Sekulić (1877–1958) je u mnogim svojim radovima izražavala tiha književnoumetnička sazrcanja, inicirana posebnim religioznim nadahnućem. Njena umetničko-teološka tihovanja i molitve za spas ovog sveta i vlastite duše, a na temelju uvida u vrlo dinamični unutrašnji kosmos preširokog čoveka, najeksplicitnije su izražena u esejima i poetsko-proznim zapisima.
Isidorine religiozne stavove, duhovna sazrcanja i moralne dileme, između ostalih, čitamo upravo u knjizi Stopama Hristovim – Odabrani zapisi: „Molitve u Topčiderskoj crkvi“, „Kraj groba koji će da zasija“, „Iskustvo na Božić“, „Bdenije u manastiru Rakovici“, „Kratak boravak u Žiči“, „Naše duhovno neimarstvo: dve putne beleške“, „Izravnanja“, „Trka bez mete“, „Oda snegu“, „Misterij puta i staze“, „Usredsređujmo se: Rasejanost nije mana nego porok“, „Naše ‘prelazno vreme’“, „Beleška o prolaznosti u životu“, „Zabeleška o gnevu“, „Dve reči o pravdi i večnosti“, „Ide li umetnost nad svetost?“, „Problem izuzetne ličnosti“, „Problem siromaštva u čoveku i književnosti“, „Intelektualac i siromaštvo“, „Jedna znamenita duhovna veza Istoka i Zapada [Sv. Avgustin]“, „Sv. Franciskus od Asiza“, „Rodna gruda Sv. Franciskusa iz Asiza“, „Stopama Hristovim Tomasa iz Kempisa“, „Odabrani sitni zapisi“.
Jako individualizovanim senzibilitetom i duhovnim okom ova književnica je odgonetala lične religiozne i stvaralačke nedoumice, uzdignuvši ih na ravan opštih pitanja. Tako je stvorila poseban žanr – religiozni esej. Ona je u književni diskurs odlučno uvela korpus tema koji pripada teološkoj misli. Njena religioznost provejava i u prozi i u lirskim zapisima i molitvama, a nesvakidašnja bogoslovska otvorenost i lucidnost te zapise čini istinitim i bliskim svačijem iskustvu. Kao pisac i mislilac, Isidora je uspela da objektivno i razložno osvetli stvaralački um. U njoj su se integrisali ličnost pesnika, ličnost mislioca i pregnuće mistika. Otuda ona postaje reprezent oduhovljenog umetničkog postulata modernog književnika. (Iz predgovora Jane Aleksić)