Mladi kiparski pisac i perspektivni novinar Petros Arhontidis odlazi oktobra 1962. u Ameriku na stipendijski boravak, i odmah po dolasku izbliza proživljava kubansku nuklearnu krizu, ali i mnogo šta drugo o čemu decenijama kasnije odlučuje da piše – de profundis. Dinamično i iskreno pripoveda o svojim iskustvima u Novom svetu, Njujorku, Sirakuzi, Los Anđelesu, Nju Orleansu, Las Vegasu... O srećnim, ali i manje srećnim poznanstvima sa ljudima raznih profila i staleža, o neprijatnom razgovoru sa predsednikom Кenedijem, o holivudskim iskustvima i susretima sa Bilijem Vajlderom, Širli Meklejn i Džekom Lemonom, o svom misterioznom ponovnom rađanju u vozu, o čudesnom preobražaju jednog hotela na Tajms skveru, o košmaru koji je proživeo u njujorškom atomskom skloništu, o ulozi ljubavi, seksa i džeza u životu, o ponekim uočenim tragikomičnim segmentima američkog rasizma, i najzad o svom, isprva takmičarskom, odnosu sa turskim kolegom sa stipendije koji prerasta u prijateljstvo, vazda osenčeno žustrim verbalnim sukobima. Britak i neuštogljen jezik, gorki humor i jetka ironija, često protkana pronicljivim opaskama i uvidima o ljudima i Americi s početka 60-ih, stalno su na usluzi ovom memoarskom romanu koji opisuje osobeno putovanje još osobenijeg putnika.