Počinje školska godina. Vučkovi roditelji raduju se što će njihov sin naučiti da zavija, da se tuče i da se usvinji kad jede… što sve, uostalom, rade svi mali vukovi! A Vučko mašta o jednoj sasvim drugačijoj školi.
Za prijemni ispit u školi za vukove potrebno je umeti potući se. Što više mljackati i umusaviti se dok jedeš, bacajući ostatke na pod. Vređati druge. Kinjiti manje i slabije od sebe. Ma, kinjiti sve oko sebe. Škola za vukove uči male vukove kako da budu nevaspitani, a u vučjem svetu to je veoma cenjena osobina.
Naš Vučko ne želi da bude nevaspitan. Ne želi da se tuče, mljacka, vređa druge. Želi da nauči da piše, kako bi pisao pisma baki i deki s kojima se ne viđa često. Želi da nauči da računa i druge zanimljive stvari o svetu.
Roditelji, kao i većina, imaju od njega očekivanja. A jedinac ih nije ispunio. Razočarani su. A onda Vučko počinje da im čita slikovnice pred spavanje.
Knjiga za uživanje u dogodovštinama buntovnog vučića, o značaju obrazovanja i lepih manira u životu svakog deteta. Pardon, vuka.