Svi mitovi i predanja, koji su nam danas znani, potiču sa jednog izvora − iz judeo-hrišćanske tradicije. Ipak, s jednim izuzetkom! Razume se, radi se o Božić-Bati, koji je, srazmerno, tvorevina novog, nama bliskog doba.
Priča o Božić-Bati oslanja se, zapravo, na jednu poemu američkog profesora Klementa Klarka Mura, koji je jedne snežne zimske večeri, 23. decembra 1822, izrecitovao svojoj deci svoj pesnički sastav koji beše nazvao “Izveštaj o poseti Svetog Nikole”. Kasnije je, vremenom, Sveti Nikola poistovećen sa Božić-Batom − ušavši u brojne domove širom sveta, i postavši tradncija koja već decenijama odoleva svim promenama što ih donosi moderno doba.
Bilo bi, odista, pravo čudo da je predanje o Božić-Bati promaklo budnom oku Frenka Bauma, jednog od najvećih pisaca za decu i tvorca čudesnog ciklusa o Doroti , Čarobnjaku i Zemlji Oz, utoliko pre što se radilo o jednom od najvećih doprinosa američke kulture staroj Evropi. Baum, međutim, ne bi bio dosledan sebi da je Božić-Batu (Deda Mraza) smestio na Severni pol, gde ga obično smeštaju u pričama; on ga je nastanio u Dolini Smeška − prekrasnom kraju ispunjenom radošću i spokojem. Ali, ne zaboravimo, Dolina Smeška nalazi se s druge strane Pustinje Smrti − koja se, opet, nalazi na samom južnom rubu Zemlje Oz. I tako je ovaj čudesni pisac spojio svoja dva remek-dela; uostalom u jednoj od knjiga o ciklusu o Ozu, posve prirodno, pojavljuje se i sam Deda Mraz!
Iako rođen kao ljudsko biće, smrtnik, zahvaljujući Ogrtaču besmrtnosti, koji su mu, kao nagradu što donosi radost svoj deci sveta, podarili Besmrtnici, Deda Mraz ostao je živ i čio do dana današnjeg.
Život i avanture Božić-Bate Frenka Bauma, prvi put su ugledali svet 1902. godine − ali, začudo, trebalo je da prođe čitav vek da ovo delo bude objavljeno na našem jeziku!