Trilogija romana “Neuromanser”, “Grof Nula” i “Monalizin natpogon” se, kao i priče koje su joj prethodile, dešava u globalnom-kapitalističkom raju ili paklu kojim vladaju multinacionalne kompanije raširene po čitavoj Zemlji i u orbiti. Sukobi niskog intenziteta, stalno balansiranje na ivici ekološke i demografske katastrofe, beskrajno bogatstvo i siromaštvo konstanta su svakodnevice i stavka računica velikog biznisa koji potencira haos ili red prema svojim trenutnim potrebama. Pored “telesne” realnosti postoji i ona kompjutersko-virtuelna; u njoj, osim beskrajnih tokova informacija “telesnoj” stvarnosti, postoje i “kreću” se brojne Veštačke Inteligencije, duhovi umrlih ljudi utisnuti u matricu ali i potpuno nepoznati fenomeni – božanstva matrice, neki novi vudu idoli i, tek u naznakama prisutni, nepoznati, možda i nezemaljski, entiteti. Na ovoj pozadini kreću se junaci knjiga kojima je zajednička odrednica da su marginalci, gubitnici, autsajderi bilo da su kiber jahači – virtuelni lopovi, hirurškim putem modifikovani ljudi-borbene mašine, članovi bandi, psihički neuravnoteženi, raznorazni majstori ne baš uvek zakonitih veština, svi željni nalaženja svog mesta u okruženju i ostvarenju kakvog-takvog mira. Sukob između velikih (bogatih, dokonih, ambicioznih, koji žive u zatvorenom svetu i samo iz nužde ili iz zabave silaze među smrtnike) i malih, neprestan je, tabori su podeljeni i najčešće bez kontakata mada su moralni kodeksi vrlo bliski – pravilo je da cilj (kakav god bio) opravdava sredstva, o onima koji su sklonjeni s puta njegovog ostvarivanja uopšte se ne razmišlja.