Završni tom trilogije počinje dosta idilično. Članovi Vernonove bande neprilagođenih čine neku vrstu komune u stalnom pokretu, usput organizuju žurke – „konvergencije“ – i žive izdvojeno od ostatka sveta. Ali ono što će uslediti daleko je od utopije.
Vrtoglavo putovanje iz prve dve knjige u trećoj samo dobija na ubrzanju, čitalac jedva da ima vremena da uhvati dah pre sledećeg naglog zaokreta. Ne posustaje šarenilo likova na koje nailazimo oko ovog klošara-gurua, i vidimo svet iz vizure najneverovatnijih karaktera.
U nesumnjivo najmračnijem, ali i najzaraznijem od tri toma, autorka je u kritici društva oštrija nego ikad. Čitalac je uvučen u surovu realnost iz koje nema bežanja. Svetlost na kraju tunela jedva je vidljiva.