SAD se na početku 21. veka nalaze u situaciji uporedivoj sa onom u kojoj se nalazila Rimska republika pola veka nakon zadobijanja statusa hegemona i učvršćivanja svoje dominantne pozicije u Sredozemlju.
Prag imperijalne moći je odavno pređen i nema više povratka nazad – u stare okvire i samoobuzdavanje na svom „ostrvu“, na matičnom prostoru koji se teži zaštititi od mogućih spoljnih pretnji.
Knjiga Aleksandra Gajića
Amerika i Rim: imperijalne paralele obrađuje sličnosti i razlike između savremene Amerike i antičkog Rima. Poređenje dvaju imperija posebno je važno s obzirom na američko svojatanje rimskog nasleđa. Ovo pozivanje na antičku tradiciju, koje možda danas, iz usta Donalda Trampa, zvuči neubedljivo, traje od samih početaka američke republike. Dovoljno je samo pogledati američkog orla, nazive pojedinih republika (Sinsinati) ili znamenitosti Vašingtona (Kapitol hil).
Istovremeno, ova paralela, koja je dosta korišćena u međunarodnoj nauci, može pomoći i da se donesu neki dalekosežni zaključci. Zbog toga je posebna pažnja posvećena mogućnostima koje ovo poređenje pruža na planu predviđanja daljeg razvoja političkih prilika.
Amerika i Rim tako postaju dve jedinstvene, koliko različite, toliko i slične imperije. A sudbina imerija ima svoje zakonitosti. O tome je ova knjiga.