Vladislav Bajac, rođen u Beogradu 1954. godine, pisac i izdavač. Studirao je književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavio se novinarstvom i književnim prevođenjem. Preveo je sa engleskog jezika i priredio knjige: Pesnici bit generacije (1979), Trip – Vodič kroz savremenu američku poeziju (sa Vladimirom Kopiclom, 1983), Zen priče (1980), Snaga robova Lenarda Koena (1981), čitanka Najnovija beogradska priča (sa Borom Đokovićem, 1981), Čan priče (1982), Šta ja radim ovde L. Koena (1987), Zen pesme Muso Kokušija (1992).
Knjige pesama: Koji put vodi do ljudi (1972) i Put haiku (1988).
Knjige priča: Evropa na leđima bika (1988), Podmetači za snove, Geopoetičke basne (1992) i Gastronomadske priče (2012).
Romani: Knjiga o bambusu (1989), Crna kutija, Utopija o naknadnoj stvarnosti (1993), Druid iz Sindiduna (1998), Bekstvo od biografije, Život u osam imena (2001), Evropa ekspres, Roman u pričama (2003), Hamam Balkanija, Roman i druge priče (2008), Hronika sumnje (2016).
Nagrade: Itoen za haiku poeziju, Japan 1991. i 1993, Stipendija Fondacije Borislav Pekić 1993, Stevan Pešić 1995, Šesti april, Nagrada Branko Ćopić pri SANU, Zlatni bestseler 1998, Knjiga godine lista Večernje novosti 1998, Hit Libris 2001, Međunarodna nagrada Zlatni prsten, Makedonija 2004, Međunarodna nagrada Balkanika 2008, Zlatni Hit Liber RTS 2008, Isidora Sekulić 2008, Kočićevo Pero i Kočićeva Knjiga 2010, Ramonda Serbica 2012; Prozart, Makedonija 2013, Special Book Award of China 2014, Kina, Nagrada Dimitrije Mitrinović, 2015.
Prvi roman Knjiga o bambusu uvršten u 25 romana decenije u Jugoslaviji 1990. Romani su mu bili u najužem izboru za NIN-ovu nagradu za 1989. 1998. 2001. 2008. i 2016. godinu, kao i za nagradu Meša Selimović 1998. Nominovan za IMPAK Dablin književnu nagradu 2011. U najužem izboru Književne nagrade Atine za najbolju stranu knjigu 2012.
Knjige su mu prevedene na petnaest svetskih jezika. Bio potpredsednik Srpskog PEN-a 2008–2010.
Osnivač i direktor izdavačke kuće Geopoetika, 1993.