Poslednje za života objavljeno Bunjinovo delo „Uspomene“ (1950), sastoji se iz dva dela: „Autobiografske beleške“ i „Ličnosti“. Čovek izuzetno snažnog umetničkog talenta u nizu sažetih portreta ispoljio je i svetle i tamne strane svoje ličnosti, i izuzetan dar zapažanja i sažetog portretisanja. U portretima Rahmanjinova, Repina, Džeroma Džeroma, Lava Tolstoja, Čehova, Šaljapina, Petra Aleksandrova, Kuprina, Ertelja, Vološina i, delimično, Alekseja Nikolajeviča Tolstoja, Bunjin je pokazao izrazit smisao da zapazi u fizičkom izgledu, duhovnoj i moralnoj konstituciji ličnosti najkarakterističnije i da u maksimalno sažetom obliku to uobliči.
Uopšte uzevši Bunjinove Uspomene predstavljaju sažetu, neposrednu i duboko individualizovanu istoriju ruske ali i evropske književnosti i kulture.