Ovu psihodeličnu i jezički veoma disciplinovanu prozu književna kritika u Poljskoj jednoglasno je okarakterisala kao „osveženje na zagušljivoj literarnoj sceni”. Priče Veronike Murek su o svakodnevnom životu koji je, međutim, predstavljen na iščašen način, uz obilato korišćenje nadrealnog, čime se turobna svakodnevica obavija oreolom neverovatnog. Apstraktne kratke forme na kojima su priče građene zapravo su savršeno osmišljeni delići alternativne i groteskne stvarnosti, pune apsurdnih situacija, dijaloga i likova.
U zbirci priča „Uzgoj južnog bilja Mičurinovom metodom” Veronika Murek žestoko se poigrava sa savremenim mitovima, tradicijom, religijom i sujeverjem.
„Ko treba da posegne za knjigom: ljubitelji apstrakcije, crnog humora, književnosti na granici jave i… umišljanja; obožavaoci književnog, ali sočnog jezika i oni koji se suprotstavljaju opšteprihvaćenim šablonima.
Ko treba da je izbegava: čitaoci koji očekuju klasičnu formu priče (kako bog zapoveda – sa uvodom, razradom i zaključkom) i oni koji u književnosti traže jasnu poruku ili, ne daj bože – pouku.”
Natalija Šumska, kotnakrecacz.pl
„Knjiga Veronike Murek nema slabih tačaka. Ova nesvakidašnja proza je jezički savršena i vrlo inteligentna. Glas njene autorke kao da dolazi iz drugog sveta – u najpozitivnijem smislu.
Kratko, gusto i sadržajno – svaka reč na svom mestu, svaka druga rečenica snažna i izazovna kao aforizam. A sve obavijeno aurom začudnosti, iako priče opisuju običan život.”
Darijuš Novacki, Gazeta viborča
„Veronika Murek ukršta stilove i pravi mozaik od dečjeg, narodnog i reporterskog narativa, nekad okrutnog, nekad poetskog, nekad apsurdnog – ali uvek utišanim glasom, kao da narator beži od čitaoca. Njene priče su veoma zahtevna književnost, nešto poput rebusa ili zagonetke – čitalac mora biti veoma koncentrisan da bi pratio naratora.”
Agnješka Drotkjevič, Instutut ksjonški